Posebnu pažnju naših čitalaca privukao je unikatni model praktičnog obrazovanja na osnovu kojeg je organizovana obuka na Fakultetu.
Stoga ove godine odlučili smo se sastati i porazgovarati sa autorom ovog modela Dekanom Fakulteta, doktorom nauka u oblasti marketinga i menadžmenta prof. dr Božom Marđokićem.
Prof. dr Božo Marđokić, dekan Fakulteta, doktor nauka u oblasti marketinga i menadžmenta
Božo, ispričajte nam ukratko o svojoj karijeri u nauci od samog početka do sada
Ja sam rođeni Baranin, iz Starog Bara, tu sam završio osnovnu školu i gimnaziju. Bio sam prva generacija Barske gimnazije koja je tada osnovana.
Onda sam imao drugih nekih ambicija, da nastavim svoje dalje školovanje, međutim, bio sam lošeg imovinskog stanja i tražio sam da mi se da stipendija. Moja prva ljubav je bila čista fizika, ali sam ja sticajem okolnosti to što mi se ponudilo uzeo i završio poljoprivredni fakultet, u Zagrebu.
Ali prema tome nisam imao afiniteta, i stalna mi je želja bila da promijenim svoj profil obrazovanja. Onda mi se želja i ostvarila. Završio sam magistarske studije na Zagrebačkom Sveučilištu, i potom doktorske studije iz područja agrarne ekonomije.
Svoju radnu karijeru sam započeo u Bosni kao menadžer srednjega nivoa u jednom dosta priznatom preduzeću. Kada sam magistrirao i doktorirao postao sam direktor te već velike firme, priznate i afirmisane na prostorima Evrope. Takođe sam bio stalni ekspert, odnosno specijalni gost jedne dosta prepoznatljive emisije, koju je vodila Sarajevska televizija za čitav Jugoslovenski prostor.
Osamdeset i sedme godine sam prešao u Beograd da radim u poslovnoj zajednici duvanske privrede Jugoslavije, Velike Jugoslavije. Tu sam radio jedno tri četiri godine, ali sam u isto vrijeme započeo karijeru u prosveti, predavao marketing na Ekonomskom fakultetu Tuzlanskog Univerziteta u Brčkom.
Iako sam puno predavao, nikada nisam izašao iz oblasti praktičnog biznisa. Još devedesetih godina ušao sam u potpuno privatni biznis kada sam u kombinaciji sa još dvoje mojih prijatelja osnovao firmu „Magic“, koja je uradila dosta velikih poslova.
Dosta sam bio priznat kao profesor Beogradske poslovne škole. Posle penzionisanja od njih sam dobio zadatak da otvorim u Crnoj Gori fakultet za poslovne studije. Pošto to nije prošlo za beogradsku poslovnu školu, onda sam ja to odradio sam i osnovao Fakultet za poslovu ekonomiju, gdje se sada nalazimo.
Da li je to bilo komplikovano? Osnovati privatnu obrazovnu ustanovu u Crnoj Gori?
Obično je potrebno oko godinu dana da se dobije sva neophodna dokumentacija, ali sam ja čekao tri godine jer nisam imao političku podršku, išao sam sam, goloruk, bez naoružanja. Sada više nisam sam, imam saradnike, dva prodekana, moja desna i lijeva ruka.
Doc. dr Veselin Orlandić, prodekan za organizaciju, doktor ekonomskih nauka; Doc. dr Sandra Đurović, prodekan za nastavu, doktor ekonomskih nauka; Prof. dr Božo Marđokić, dekan Fakulteta, doktor nauka u oblasti marketinga i menadžmenta
Tri godine? Vidi ti to! A ja se ljutim zbog toga što mi nostrifikacija diplome traje već godinu i po dana. Divim se tome kako ste prevazišli sve ove birokratske prepreke sa kojima se mnogi u Crnoj Gori suočavaju. Ali da se vratimo vašem fakultetu.
Koliko se ja sjećam iz razgovora sa Vašim zamjenikom Veselinom Orlandićem prošle godine, na Fakultetu je realizovan unikatni model za obuku u poslovnoj ekonomiji, koji u svojoj osnovi ima aktivno učešće studenata u poslovnoj praksi.
Ovo nije samo praksa, ovo je poseban akreditovan program, licenciran u Crnoj Gori, zaštičen je kao intelektualna svojina i dobio je nagradu Brisela kao najbolji model praktičnog obrazovanja u Evropi.
Čestitam Vam. Mislim da sam autor ovog modela može najbolje o njemu i da ispriča
Suština je modela u tome da po završetku petog semestra kada student prođe čitavu teoretsku nastavu i ulazi u nešto što smo nazvali „centar za praktično obrazovanje“ i tako počinje svoj praktičan rad. Obično je to neki pravni subjekt ili ustanova. S obzirom na okolnosti koje su realne na ovim prostorima gdje je privreda dosta nerazvijena, mi dozvoljavamo da student ovu praksu obavi čak i u nekoj radnji ili agenciji.
Njegovu stručnu praksu prate dva nastavnika – profesor mentor i neko od menadžera preduzeća, koga smo mi nazvali komentor. U ovoj prvoj fazi student radi integralni rad, odnosno piše kompletnu analizu svog rada u preduzeću u skladu sa metodološkim šablonima koje mu mi pružimo.
Posle toga njegov rad se verifikuje od strane mentora, te student dobija sertifikat da je uspješno obavio stručnu praksu. Onda se on transformiše iz studenta praktikanta u studenta kandidata za diplomski rad.
U diplomskom radu on na bazi svega što je radio uočava sve vrline i mane tog centra za praktičan rad i daje svoje sugestije kako da se unaprijedi poslovanje u narednom periodu.
To je veoma interestantan model!
Naša unikatnost je u tome što u Crnoj Gori postoje akademske i primijenjene studije. Cilj primijenjenih studija je u tome da se student što prije i što brže uključi u radni proces, dok akademske studije podrazumijevaju istraživački rad.
Od ukupnog broja fakulteta 70% je primijenjenih, a samo 30% akademskih, a ovdje se svi utrkuju da budu akademske je se samo s njima može doći do doktorata. Mi na našem Fakultetu pružimo mogućnost da se dobije akademsko obrazovanje ali uz duboku implementaciju u praksi.
Kada sam izrađivao i implementirao ovaj model imao sam daleko veći problem sa profesorima, jer veliki broj fakultetskih profesora nikad nigdje nije radio u praksi, bavili su se samo teorijom, pisali knjige.
U Beogradu gdje sam počeo da implementiram ovaj model koordinisao sam rad sto akademskih profesora, i morao sam da se suočim sa njihovim velikim suprostavljanjem, ljutili su se na mene i sa nekima sam bio prinuđen da uđem u konflikt.
Drugi problem je konstantno prepisivanje teoretskih radova sa interneta od strane studenata. Naš student naravno raspolaže ponuđenom mu literaturom, ali njegov diplomski rad je potpuno originalan, i ne može da se prepiše. U njegovom radu ne mora sve da bude potpuno ispravno, ali da je njegovo, njegovo iskustvo, njegove ideje.
Moj model je ispao veoma strogi, u njemu je rad studenta opisan u sedamnaest koraka, koji su podijeljeni u četiri faze. Možda sam ušao u drugu krajnost, jer nastavnici sada nemaju mogućnosti da improvizuju.
Profesore, šta se novo desilo na vašem Fakultetu tokom protekle godine?
Imamo dosta lijepih vijesti. Nedavno smo dobili reakreditaciju osnovnih studija za narednih pet godina i akreditaciju specijalističkih studija za pet godina.
Specijalističke studije kod nas se obavljaju u dva smjera: menadžment javnog sektora i menadžment profitnog sektora, biznisa i preduzetništva. A u ovom momentu radimo dokumente za dobijanje akreditacije za magistarske studije za ta dva ista studijska programa.
Još jedna promjena u odnosu na prošlu godinu je što smo imali prvu dodjelu diploma našim prvim diplomcima. Značajno je skrenuti pažnju i na to da je naš Fakultet prošle godine prošao proces Institucionalne Evaluacije (IEP) od strane Evropske Asocijacije Univerziteta, odnosno EUA.
Ova organizacija je veoma bitna za ocjenjivanje visokoškolskih ustanova u cijeloj Evropi.
Oni su u dva navrata boravili u višednevnim posjetama našem Fakultetu, prošli su sve instance, koje se dešavaju na našem Fakultetu, od studentske službe, preko kontakata sa studentima, eksternim i internim partnerima, menadžmentom, nastavnim osobljem, apsolutno su sve evaluirali i konačnu ocjenu dali.
Izuzetno smo zadovoljni njihovom konačnom ocjenom, između ostalog su konstatovali da naš Fakultet može poslužiti kao primjer svim fakultetima u Crnoj Gori.
Moje iskrene čestitke. Šta je komisija posebno naglasila u radu vašeg Fakulteta?
Oni su vidjeli naš specifični model studentske prakse, koji je potpuno originalan, akreditovan i licenciran.
Finalni izvještaj Evropske asocijacije univerziteta (EAU) sa rezultatima procesa institucionalne evaluacije (IEP) Fakulteta za poslovnu ekonomiju – Bar možete aploadovati ovdje (na engl.).
Hvala Vam puno I još jednom Vam iskreno čestitamo na tako prijatnim i značajnim događajima u Vašem profesionalnom životu
Hvala i Vama. Želim sve najbolje čitaocima Open Monte.
Autor: Violetta Makeeva
Bjelisi bb Zgrada poljoprivredne skole Bar
