Veseline, bojim se da ću se izgubiti u svim Vašim titulama, zato ću Vas zamoliti da se sami predstavite našim čitaocima.
Zovem se Vesko Orlandić. Trenutno sam Direktor Zavoda za zapošljavanje Bara, a u isto vrijeme profesor, suvlasnik i zamjenik Dekana Fakulteta za poslovnu ekonomiju u Baru.
Da li Vaš fakultet funkcioniše kao samostalna obrazovna ustanova ili ste dio nekog univerziteta?
Fakultet je spicijalizovana jedinica, koji je nezavisna ustanova visokog obrazovanja.
Pri tome imamo planove da se nekoliko fakulteta u opštinama Bar, Budva, Herceg Novi i drugim primorskim opštinama objedine u jedan univerzitet „Primorski“.
Za početak želim da Vas pitam nešto uopšteno o visokom obarazovanju. Sama sam radila kao profesor na Univerzitetu i vidjela sam da se visoko obrazovanje nalazi u teškom položaju, najprije zbog toga što ne garantuje zapošljavanje. Ovaj problem postoji ne samo u Crnoj Gori, nego i u Rusiji i u SAD-u.
Ovo je problem velikog broja obrazovanih stručnjaka. Međutim, Crnoj Gori fale pravi profesionalci svog zanimanja. Na primjer, ima veliki broj ekonomista, ali u isto vrijeme nema ljudi koji bi uz to poznavali računovodstvo, finansije.
Skoro svi top-menadžeri krupnih kompanija, ne samo stranih nego i crnogorskih, su stranci. Dakle, u suštini, mi nemamo svoje visokokvalifikovane menadžere. Nama fale pravi stručnjaci u svim mogućim oblastima.
Naš fakultet ima jednu osobinu koju nemaju ostali fakulteti u Crnoj Gori. Ona se sastoji u tome, što tokom poslednjeg semestra nemamo predavanja i vježbe, već stručnu praksu neposredno u firmama i kompanijama.
Uz pomoć ove prakse student piše projektni i diplomski rad, te ono što je naučio u teorijskom dijelu, mora da nauči da primjenjuje u praktičnom radu. Samo pod takvim uslovima on može da diplomira.
Pošto fakulteti obično pružaju samo teorijska znanja, naši studenti imaju veliku prednost, jer stiču praktično iskustvo.
Stručnu praksu studenta nadgledaju njegov mentor sa fakulteta i mentor iz firme. Kompanija može biti bilo koja: velika ili mala, privatna ili državna. To mora biti firma koja je zvanično registrovana i radi legalno, kako bi naš student mogao dobiti status praktičara i normalno raditi.
Ukoliko se student koji je došao na praksu, dobro pokazao u poslu, i zadovoljava kriterijume poslodavca, onda ga poslodavac u većini slučajeva ostavlja da radi u firmi. Ovo je veoma pozitivno iskustvo.
Skoro smo imali stranu komisiju koja je došla radi procjene kvaliteta visokog obrazovanja u Crnoj Gori. U sastavu komisije je bilo tri profesora: jedan iz Austrije, drugi iz Francuske i treći iz Grčke. Prepoznali su originalnost našeg pristupa školovanju, o kojem sam Vam pričao maloprije, i donijeli zaključak da je to najbolje moguće rešenje.
Kada naš student dođe na stručnu praksu u firmu, mora svakog dana da upisuje u specijalni dnevnik šta je radio i šta je naučio. Zatim, u svom diplomskom radu on opisuje svoj pogled na rad kompanije ili preduzeća.
Ovaj opis ne mora biti precizan, bitno je da student razmisli šta bi mogao usavršiti. Na taj način, naši diplomski radovi ne mogu biti skinuti sa interneta ili prepisani, samo student sam može da ga napiše.
Zamislimo da postoji neka kompanija za proizvodnju, koja npr. proizvodi nešto od drveta. Naš student radi tamo, proučava organizacionu strukturu preduzeća, i njegov zadatak je da napravi analizu troškova. Posle prakse, on u svom diplomskom radu mora da prezentira na koji način troškovi mogu biti smanjeni.
Zato što će sjutra on sam, kao budući menadžer, morati da upravlja troškovima i da ih smanjuje. Možda će to biti turistička organizacija, svuda ima svojih razlika i osobenosti. Ovakav način obučavanja koji je orijentisan na praksu je velika prednost našeg fakulteta, ne samo ovdje u Crnoj Gori, nego i van njenih granica.
Ispričajte nam kako ste osnovali Vaš fakultet? Kako ste došli do takve ideje?
Profesor dorktor Božo Marđokić je većinski vlasnik i Dekan fakulteta. On je čovjek koji se rodio u Baru, jako mnogo radio, bio je na čelu krupnih preduzeća u Crnoj Gori, Srbiji, Bosni, doktorat je odbranio u Zagrebu i vratio se ovamo kako bi osnovao ovu visokoškolsku ustanovu.
On je sjajan prosefor i divan čovjek. Ovo je bila njegova ideja. Pošto sam ja završio fakultet, magistarske studije, odbranio doktorat i predavao na nekoliko fakulteta, sreli smo se i dogovorili da otvorimo ovaj fakultet.
Dekan i ja smo veoma praktični i vidjeli smo šta fali našim studentima – najprije praktičan rad. Onda smo počeli sa radom, prikupili svu neophodnu dokumentaciju, zatim dobili akreditaciju i licencu.
Da li je to komplikovana procedura u Crnoj Gori? Mislim na otvaranje visokoškolske ustanove?
Nije komplikovana. Ali zatijeva puno znanja, kako bi se pripremio veliki broj dokumenata koja su potrebna za akreditaciju. Ovo je visokoprofesionalan rad, koji ne može svako da odradi. Ali na kraju, kada se sve sabere, sama procedura nije komplikovana: priprema se dokumentacija, zatim se formira komisija koja je razmatra.
Potom se dokumentacija šalje u Savjet za visoko obrazovanje gdje se isto formira komisija, koja daje svoje zaključke, onda se zaključci razmatraju od strane Savjeta, a zatim druga komisija iz Ministarstva Prosvjete provjerava da li su ispunjeni svi neophodni uslovi.
Vi ste suvlasnik fakulteta. Da li i Vi držite predavanja?
Naravno! Tokom prve godine predavao sam dosta predmeta jer je fakultet bio tek otvoren i to je bilo neophodno zbog smanjenja troškova. Predavao sam ekonomiju, uvod u ekonomiju, menadžment. Zatim smo angažovali mlade kadrove koji su odbranili doktorat u Crnoj Gori i uključili ih u naš rad.
Na kraju sam odabrao da predajem jedan divan predmet: Osnovi poslovne komunikacije i korporativnog ponašanja. Ovo je nešto što sjutra mora da zna svaki menadžer. Kako da se predstavi, kako da vodi razgovor, kako da vodi sastanak, kako da planira. Različiti oblici poslovne interakcije. Sve što je potrebno znati da postanete pravi menadžer.
Iz ovog predmeta polaže se ispit na trećoj godini. Zaboravio sam da kažem: u poređenju sa svim drugim fakultetima u Crnoj Gori, naš fakultet ima najmanji broj predmeta – dvadeset dva. Ali oni obuhvataju sve oblasti. Na nekim fakultetima moj predmet je podijeljen na dva ili tri predmeta.
Znam da ste napisali knjigu o Vašem predmetu.
Da, na našem fakultetu svaki profesor mora da objavi knjigu na temu svog predmeta. Vidite, ovdje su djelovi: komunikacija, proces komunikacije, neverbalna komunikacija, komunikacija u upravljanju.
Više liči na psihologiju nego na ekonomiju.
Ovo je važan dio menadžerskog posla. Kultura pismene poslovne komunikacije, retorika, održavanje poslovnih pregovora, konfliktologija, odnosi sa javnošću. Osnovni principi poslovnog ponašanja: od odabira garderobe do razgovora u društvu, od načina kako da se predstavite do bontona u davanju poklona.
Ovi principi i preporuke su prezentirani u okvirima crnogorskog mentaliteta i poslovne kulture?
Ne, već u skladu sa svjetskim standartima. Ali postoje odvojena poglavlja: kako komunicirati sa Italijanima, kako graditi poslovne odnose sa Amerikancima, Japancima, Arapima, Evropljanjima.
Evo ja držim u ruci primjerak Vaše knjige, ovo je veoma kvalitetan i obiman rad. Ali ja znam da niste uvijek bili ekonomista. Vi imate veoma interesantnu i neobičnu biografiju.
Na početku svoje karijere bio sam profesionalni košarkaš. U moje vrijeme svi košarkaši su bili studenti, tako da je administracija kluba upisala i mene, kako bi i ja bio student nekog fakulteta.
Koji je to bio fakultet? Ekonomski?
Ekonomski. Mogli su me upisati na pravni ili neki drugi, ali su me upisali na ekonomski. Tada sam imao drugačije planove i ciljeve. Ali sam zadobio povredu članka i tokom godine dana koju sam proveo u gipsu, završio dvije godine fakulteta.
Kada sam vidio da više ne mogu da igram košarku, shvatio sam da moram da se bavim nečim drugim u životu, te sam se posvetio školovanju. Malo po malo završio sam fakultet, magistarske studije, onda sam odlučio da postanem profesor, te sam odbranio disertaciju.
Tako sam stigao do današnje pozicije, jer sam mnogo godina proveo ne samo iza govornice, nego i upravljajući velikim i malim preduzećima.
Koliko vremena već radite u Zavodu za zapošljavanje Bara?
U Zavodu sam počeo da radim 1995.godine. Sljedeće godine će biti dvadeset godina…
Da, dovoljno dugo sam tu, u Zavodu, koji se bavi pitanjima aktivnih načina zapošljavanja. Rad Zavoda je organizovan na vrlo savremen i efikasan način, uz učešće mladih zaposlenih. U zavodu radi pet magistara i jedan doktor. To su ljudi koji su investirali u sebe i svoje obrazovanje i veoma su sposobni.
Možete li da mi nabrojite osnovne poslove koje obavlja Zavod?
Zavod za zapošljavanje je organizacija koja vrši funkciju posredovanja između ljudi koji traže posao, i koji zbog toga dolaze da se prijave na biro rada, i poslodavaca.
U suštini, mi njih pripremamo za efikasniju potragu za poslom i za bolji kontakt sa poslodavcem.
Znači, Vi pomažete ljudima da pronađu posao?
Da, a uz to nudimo i programe za obuku i stručno usavršavanje iz oblasti stranih jezika, informacionih tehnologija, kao i drugih stručnih znanja i vještina.
Pripremamo ljude za sezonsko zapošljavanje. Osim toga, imamo i programe za profesionalno usmjeravanje. Sve se ovo radi u svrhu smanjenja nivoa nezaposlenosti. Ovo je glavna suština.
Evo šta je meni lično interesantno. Vidim da se stalno usavršavate kao prosefionalac, bez obzira na činjenicu što ste odavno završili školovanje. Kako je to organizovano u Vašem životu? Kako se usavršavate? Čitate? Posećujete konferencije?
Koliko godina živim, toliko i učim. Moja koncepcija glasi: Obrazovanje tokom čitavog života. I to se ne završava dobijanjem diplome i početkom radnog vijeka. Mi stalno posjećujemo neke seminare, obuke, pratimo svjetske tendencije, šta se gdje dešava i kako.
Moramo uvijek da budemo u pokretu, pošto znanja vremenom zastarijevaju. Ja inače smatram da svaka osoba mora nekoliko puta u životu da promijeni oblast djelatnosti. To je neophodno radi obnavljanja znanja.
Bio sam profesionalni sportista, onda rukovodilac, zatim sam postao profesor, i nauka je djelatnost kojom mogu da se bavim do kraja života.
Kako sve ovo stižete? Biro, fakultet…
Ja apsolutno svjesno i ne žaleći, investiram u sebe, u svoje obrazovanje i razvoj. Čitam, pratim, idem na seminare, na konferencije, lokalne i međunarodne. Obavezno je potrebno obnavljati svoja znanja, jer se sada vrlo brzo pojavljuju nove informacije, i one postaju sve dostupnije.
Živimo u novoj eri, eri interneta: sve je veoma globalno, možete sve da pratite. Kada sam spremao magistarski rad, radio sam na pisaćoj mašini, i kada bi moj mentor nešto ispravljao, ja sam morao da kucam sve ispočetka. Sada je raditi na kompjuteru pravo zadovoljstvo.
Učim, svi mi moramo da učimo! Kako bismo bili u trendu, moramo da učimo. I predavač ne može sebi da dozvoli da student bude ispred njega, student mora da prati predavača.
Hvala Vam što ste podijelili svoje iskustvo i svoje planove sa nama. Želim Vam da se oni što prije i ostvare.
Fotografije: Andrej Novikov
Intervju obavila: Violeta Makejeva
